Veganstvo je pre svega ideja koja se bazira na moralnom i etičkom razmišljanju, te bi trebalo prvenstveno kao takvo da se razmatra. Međutim, današnji sistem eksploatacije životinja zarad prehrambenih proizvoda ima i mnogo drugih štetnih uticaja. Kolektivno razmišljanje ljudi trenutno je blokirano strahom da će razgovorom o štetnosti uticaja prehrambenih industrija na zdravlje ljudi i planete njima biti oduzeto nešto važno i intimno. Međutim, ovu ideju treba shvatiti upravo suprotno. Preispitivanje naše ishrane nam daje mogućnost da modeliramo budućnost za nas i naše potomke i to bi trebalo da nam bude motivacija.
Što duže ignorišemo ovaj problem, to ćemo imati manje resursa da se snabdevamo hranom, manje mogućnosti da zaštitimo izvore čiste pijaće vode i čistog i zdravog vazduha. Najnovije istraživanje objavljeno u opštepriznatom naučnom časopisu The Science izučava oko 40.000 farmi u 119 zemalja kako bi se otkrio stvarni uticaj prehrambene industrije na životnu sredinu. Jedan od zaključaka ovog istraživanja je da su mesni i mlečni proizvodi odgovorni za 60% emisija štetnih gasova čitave poljoprivrede zarad proizvodnje samo 18% kalorija i 37% izvora proteina koje konzumiramo. Ovo nam govori i o sveopštoj neefikasnosti industrije.
Gasovi staklene bašte
Stočarstvo je odgovorno za emisije velikih količina ugljen-dioksida (CO2), metana i azot-dioksida (N2O). Ovi gasovi iz dana u dan doprinose povećanju srednje godišnje temperature koja je trenutno za 1,5 stepen viša od nivoa pre industrijalizacije. Već primećujemo devastirajuće uticaje klime koja se menja i sve više destabilizuje, te na taj način pokreće lanac reakcija na koje ni mi ni životna sredina nećemo moći dovoljno brzo da se adaptiramo.
Krčenje šuma i biodiverzitet
Iako se za šume često govori da su one „pluća” naše Zemlje, to nije najtačnije. Da, šume proizvode kiseonik, ali imaju jednu mnogo bitniju ulogu, a to je skladištenje ugljenika prisvajanjem CO2 iz atmosfere. Krčenjem šuma mi uništavamo ove prirodne magacine CO2 ili, u još gorem slučaju, prilikom šumskih požara ili bilo kakvog spaljivanja drveta mi vraćamo isti taj ugljenik u obliku CO2 i CO nazad u atmosferu i ubrzavamo proces zagrevanja.
Krčenje šuma se vrši zarad korišćenja drveta u daljoj obradi, ali najviše za formiranje ravnih površina – pašnjaka i obradivog zemljišta. Čak 50% naseljive površine zemlje prekrivaju poljoprivredne površine od čega je 77% namenjeno za proizvodnju mesnih i mlečnih proizvoda i biljne hrane za stočarstvo. Najzanimljivije je to što od preostalih 23% zemljišta koje je namenjeno za biljne useve dobijamo 82% hranljivih kalorija i 63% proteina.
Još jedan od zaključaka istraživanja je da ukoliko bi svi prestali da konzumiramo životinjske proizvode, oslobodili bismo površinu zemlje veličine SAD-a, Australije, Kine i zemalja Evropske unije zajedno. Tu površinu bismo mogli delom da iskoristimo za raznovrsnije biljne kulture i pre svega za pošumljavanje i obnavljanje ekosistema. Širenje poljoprivrede predstavlja jedan od najvećih pritisaka za ekosisteme i biodiverzitet. Od 28.000 vrsta kojima preti izumiranje na IUCN Crvenoj listi, poljoprivreda je navedena kao pretnja za 24.000.
Voda
Kada se priča o uticajima na životnu sredinu, često se previdi problem korišćenja vode. Nedavna istraživanja pokazuju da je oko 27% potrošnje vode po glavi stanovnika vezano za korišćenje mesnih i mlečnih proizvoda, dok korišćenje vode u domaćinstvu čini samo oko 4%. Činjenice su jasne, ako želimo da smanjimo naš „vodeni otisak”, trebalo bi da krenemo sa prelaskom na biljnu ishranu.
Vreme je da razmislimo – i da delamo
Većina ljudi, pogotovo pripadnici mlađe generacije, pokazuju zabrinutost za sopstvenu budućnost i buduće uslove života na Zemlji. Takvo razmišljanje je potpuno opravdano, premda često neprijatno. Trenutno se susrećemo sa problemima sa kojima se nisu susretale prethodne generacije, kao što su klimatske promene u ovolikom zaletu, globalno zagrevanje, zagađenost vode, vazduha i zemljišta, veliko izumiranje vrsta i uništavanje biodiverziteta.
Kada bismo pričali o ekološki najsvesnijem načinu života, najpribližniji idealu bio bi život na selu, bez većine današnjih povoljnosti poput tehnologije i masovne proizvodnje. U nekom kontekstu, taj život zvuči sjajno, ali nažalost i nemoguće i nepraktično, kako zbog trenutnog broja ljudi na planeti, tako i zbog ukorenjene navike življenja u urbanim sredinama. Zato moramo naći alternative. Jedna, možda najefikasnija alternativa je biljna ishrana. Svima su poznati uzroci klimatskih promena poput sagorevanja fosilnih goriva, teških i lakih industrija, transporta i slično. Na većinu njih ne možemo individualno da utičemo u velikoj meri.
Možemo da se potrudimo da što više idemo peške, biciklom, skejtbordom ili na kraju krajeva javnim prevozom ili da se kraće tuširamo, recikliramo (u zemljama gde je to regulisano i moguće) i starim predmetima dajemo novu namenu, da koristimo štedljive sijalice… Međutim, na drugom mestu najštetnijeg uticaja je poljoprivreda, šumarstvo i korišćenje šumskih površina za uzgajanje biljaka – tu na scenu stupa veganstvo. Uz sve prethodno navedene informacije možemo zaključiti da biljna ishrana zahteva manje zemlje, vode i uopšteno resursa. Takođe, ako želite da doprinesete smanjenju zagađenja, trudite se da pretežno kupujete sezonsko voće i povrće od lokalnih proizvođača.