Kao i u slučaju mleka, i konzumacija jaja se teško povezuje sa nasiljem koje se vrši nad kokoškama u industrijama ili domaćinstvima koja ih eksploatišu. Osoba može biti vegetarijanac i vegetarijanka godinama, snažno empatisati sa životinjama, ali bez detaljnijeg istraživanja teško da će do nje doći informacija da su kokoške u industriji jaja zlostavljane i ubijane jednako kao u mesnoj industriji. Ovih 9 činjenica su tu kako bi vam pomogle da donesete odluku o izbacivanju jaja iz upotrebe.
Kokoške najčešće ceo život provedu na prostoru A4 formata, ako su u kaveznom uzgoju…
- Bez obzira na način uzgajanja: kavezni, podni ili slobodni, odnosno organski, svi muški pilići u industriji jaja završavaju ubijeni odmah po rođenju. Uobičajena praksa je da se tek rođeni pilići sortiraju, da bi se potom muški pilići ubacili u veliku plastičnu kesu koja se zaveže dok se pilići unutra guše. U nekim slučajevima muški pilići se postavljaju na pokretnu traku koja vodi u veliki blender i bivaju izblendani živi.
- Kokoške najčešće ceo život provedu na prostoru površine A4 formata, ako su u kaveznom uzgoju, a ako su u podnom sistemu, iako nisu u kavezu, nalazi se ogroman broj jedinki na malim površinama. U kaveznom sistemu kokoške stoje na žicama pri čemu ozleđuju noge i na jednom te istom mestu provedu i do 2 godine svog života.
- Neretko se na farmama razvija kanibalizam. Ovo ponašanje među kokoškama nije neobično, posebno ako su nagurane u malim prostorima. Od dosade, nedostatka slobode i sopstvenog prostora kokoške napadaju jedna drugu.
- Da bi se sprečila agresija i kanibalizam, pilićima se seku kljunovi kada su stari od 7–10 dana. Ovaj proces se naziva debikiranje, veoma je bolan i predstavlja stres za piliće.
- Kokoške u industriji jaja u velikom broju slučajeva nikada ne ugledaju svetlost dana. Iz inkubatorske stanice prevoze se direktno u hale u kojima žive od 1,5 do 2 godine.
- Iako kokoške mogu da žive 5–8 godina u prirodi, one koje su zarobljene u industriji jaja posle maksimalno 2 godine postaju neprofitabilne, jer više ne nose jaja istim intenzitetom. U tom slučaju jedan deo ili celokupna populacija kokošaka u halama se menja, dovode se nove, „mlade” kokoške, a „istrošene” se šalju direktno u klanice. Često tek u putu do klanice kokoške prvi put ugledaju svetlost dana.
- Divlja kokoška nosi od 12 do 20 jaja godišnje i proces nošenja jaja nije odvojen od reproduktivne uloge. Domaća kokoška, usled posledica selektivnog uzgoja, 1900. godine nosila je u proseku 150 jaja godišnje, a danas taj broj dostiže čak 300 jaja godišnje.
- Selektivnim odvajanjem jaja sklanjaju se nesavršena jaja iz prodaje. Međutim, kada se neko takvo jaje „provuče” rigoroznoj kontroli, može se desiti da se u žumancetu nađe crvena tačka, koja je zapravo krv koja je u jaje dospela iz puknutog kapilara u jajnicima kokoške.
- Kokoške u prirodi neoplođena/neizlegnuta jaja razbiju kljunom i pojedu. Na ovaj način one vraćaju hranljive materije u svoje telo, proteine, vitamin D, a pre svega kalcijum koji se dosta luči kako bi se formirala ljuska jajeta.
Ako želite da saznate više o kokama, njihovim zanimljivim osobinama i ponašanjima pročitajte tekst na našem blogu pod nazivom „9 zanimljivih činjenica o kokama”!
Da li ste znali na koje sve načine možete zameniti jaja u kolačima? Nudimo vam 9 ideja koje možete pronaći u odeljku Recepti!