Sigurno ste se zapitatli: „Da li životinje stvarno pate zbog naših odluka?“ Ovo je veoma bitno pitanje na putu ka veganskom životu.
Ako sumnjate u to da životinje mogu da pate, predlažemo da pročitate Kembričku deklaraciju o svesti, koju je napisala istaknuta grupa neuronaučnika, u kojoj tvrde da ljudi nisu jedinstveni u posedovanju neuroloških podloga koje generišu svest.
Iz ličnog iskustva možemo videti da životinje mogu da pate zato što žele da izbegnu radnje i situacije koje im nanose bol. U suprotnom ne bi bežale od predatora, ne bi imale nikakvu reakciju u bolnim situacijama. Ne bi imale očigledno različite emotivne reakcije na nežni dodir ili na napadački udarac bez obzira na to da li su ga naneli ljudi ili druge životinje, niti bi imale fiziološke reakcije kao što su plakanje i krici. Takođe znamo da životinje imaju centralni nervni sistem, koji sigurno nije tu bez razloga.
Ljudi ubijaju 70 milijardi kopnenih životinja svake godine, dok je za vodene životinje teže definisati tačan broj jer se meri po kilaži uhvaćenih životinja, ali procena je čak tri milijarde dnevno!
Ishrana
Da li pričati o mesu, za koje svi duboko u sebi znamo da zahteva nepotrebno ubistvo svesnih bića – bilo riba, kokošaka, svinja ili krava – koja nam nisu naudila ni na jedan način?
Ili se osvrnuti na mleko, za koje smo naučeni da nama pripada i da nam srećne krave pružaju višak koji im ostane? Zašto nam nije rečeno da mi prisilno upravljamo njihovom reprodukcijom i oduzimamo im telad? Kako ne znamo da će muška telad biti ubijena zbog mesa, a ženska telad prolaziti torturu koju je prolazila i majka da bi bila ubijena nakon nekoliko godina kada se smatra da više nije isplativo održavati je u životu?
I kako ne spomenuti jaja, koja isprva ne asociraju na brutalno nasilje, ali se po tom pitanju ne razlikuju mnogo od mlečne i mesne industrije? Jedno jaje, navodno, snagu daje, ali kakvu snagu nalazimo u tome što smo zarobili i genetski generacijama menjali kokoške da bi danas nosile 20 puta više jaja nego što bi inače u prirodi? Mušku decu još prvog dana života ubijamo tako što ih sameljemo na živo, pošaljemo u gasnu komoru ili prosto ostavimo da se uguše u kesi, jer predstavljaju finansijski trošak, a ženskoj sečemo kljunove pre nego što ih pošaljemo na istu torturu kroz koje majke kokoške prolaze.
Da li ste znali da ni med nije veganski proizvod? Med je pčelina hrana, koju su one napravile same za sebe. Med koji im otmemo moramo da zamenimo šećernim sirupom koji loše utiče na njihovo zdravlje, dok nasilje te industrije možemo uvideti u tome što često maticama sečemo krila da bi roj ostao na istom mestu.
Garderoba
Nismo se ni dotakli krzna, zbog kojeg različite vrste životinja držimo u zatočeništvu i ubijamo za nešto što se danas svede na modni detalj. Ni industrija perja nije ništa bolja – guske nasilno očerupamo svakih šest nedelja do trenutka kada ih ubijemo zbog njihovog mesa – mnogo ranije nego što bi prirodno umrle. Korišćenje životinjske kože je takođe okrutno s obzirom na to da kožnu industriju obično snabdeva mesna industrija.
Vuna naizgled može delovati humano, jer ovce koje gajimo moraju biti ošišane, uzimajući u obzir da smo genetski razmnožavali one kojima raste neprirodna količina vune da bismo stvorili nešto za nas, a na njihovu štetu. Međutim, često im se odsecaju repovi i nabori kože da ih ne bi paraziti napali jer bi humana nega protiv istog problema bila skuplja. I da ne zaboravimo na svilene bube, koje ubijamo u ogromnim količinama time što ih skuvamo naživo zbog njihovih svilenih čaura bez kojih možemo lako da živimo.
Testiranje na životinjama
Veoma je potresno gledati snimke surovih eksperimenata nad bićima koja su onesposobljena da urade bilo šta da se odbrane. Teško je zamisliti sebe u toj zastrašujućoj situaciji kao žrtvu u tuđim rukama bez ikakve kontrole nad sopstvenim telom. Teror je sveprisutan, a milosti nema ni na vidiku. Birajmo proizvode koji nisu testirani na životinjama, jer ni najgorem neprijatelju ne bismo želeli da bude nečiji rob za nemilosrdno eksperimentisanje.
Zabava
Sve životinje koje eksploatišemo su lišene slobode, čak i ona manjina koja nije potpuno zarobljena. Tako je i sa životinjama koje posmatramo kao elemente za zabavu. Zoološki vrtovi, akvarijumi i cirkusi su zatvori popunjeni potpuno nevinim zatvorenicima. Ako drugima želimo slobodu, zar nije kontradiktorno da istovremeno podržavamo njihovo kidnapovanje i zatvaranje? Sigurno vam nisu strane slike deprimiranih životinja u zoološkim vrtovima, zarobljenih da bismo ih posmatrali u njima neprirodnim stanovištima. Ribe u akvarijumima imaju neuporedivo manji prostor za kretanje nego što bi imale u prirodi, zbog čega delfini i kitovi, na primer, razviju depresiju i samodestruktivno ponašanje. Treninzi životinja u cirkusu zahtevaju nasilje i maltretiranje jer jedino tako možemo da ih prisilimo na krajnje neprirodno ponašanje zarad naše zabave.
Sve životinje koje eksploatišemo su lišene slobode.
Na vama je izbor
Informacije koje ste pročitali predstavljaju vrh ledenog brega. Sada je na vama da izaberete da li ćete skrenuti pogled ili zaroniti dublje. Koliko god sve strašno zvuči, ne mora biti tako. Najdivnija stvar je što možemo da biramo nenasilje i poštovanje prema drugim životinjama. Možemo da živimo u skladu sa našim vrednostima mira, slobode, milosti, pravde, saosećanja i istine.
Veganstvo nije trivijalno svakodnevno pitanje šta ćemo jesti za ručak ili šta ćemo obući za odlazak do prodavnice. Veganstvo je pitanje života ili smrti. Veganstvo je pitanje slobode ili ropstva. Verujemo da ćete izabrati dobro.
