Zašto vegani i veganke izbegavaju pušenje?

Pušenje se na prvi pogled ne može povezati sa životinjama, posebno ne sa njihovom zloupotrebom. Međutim, ljudi nisu prezali da „upotrebe maštu“ i dođu do novih načina eksploatacije životinja, pa tako ni duvanska industrija ne kaska za ostalim. Na sreću, sve više ljudi prepoznaje pušenje kao štetno, a oni koji žive veganskim načinom života su dodatno motivisani da ostave pušenje nakon što saznaju na koje sve načine proces proizvodnje cigareta utiče na životinje.

Aditivi

U cigaretama je pronađeno blizu 600 različitih supstanci, te najčešće zaista ne možemo sa sigurnošću tvrditi da industrijski napravljena cigareta ne sadrži sastojke životinjskog porekla. Postoji nekoliko takvih sastojaka koji se lako mogu naći u cigaretama:

  1. Kastoreum je ekstrakt koji se pravi od sušenih samlevenih kastorijalnih žlezda koje se nalaze blizu analnih žlezda dabrova.
  2. Pčelinji vosak se koristi kao jedan od aditiva u cigaretama.
  3. Svinjska krv je 2010. godine izazvala veliku senzaciju kada je umetnica Christien Meindertsma objavila rad Pig 05049 u kom je dokumentovala sve načine na koje je tokom tri godine iskorišćeno telo jedne svinje posle klanja, što je uključivalo i filtere cigareta.

Testiranje na životinjama

Testiranje cigareta na psu biglu
Izvor: Insider

U ime zaštite pušača vrlo često se sprovode testovi na životinjama. Mnoge firme u industriji cigareta koriste miševe, pacove, pse (posebno biglove) i majmune radi izvođenja testova u cilju ustanovljenja korelacije između pušenja duvana i raka različitih organa. S obzirom na to da su miševi i pacovi prilično mali, testovi na njima se sprovode tako što se čitavo njihovo telo smešta u cev u koju se upumpava dim kojem se izlažu i po 6 sati dnevno do 90 dana uzastopno u nekim zabeleženim testovima. Psima i majmunima se cevi sprovode direktno u vrat i stavljaju im se maske koje ne mogu skinuti. Gola koža miševa i pacova se često izlaže katranu da bi se izazvao razvoj raka kože. Životinje se neretko koriste i za testiranje rizli, mešavina duvana i tzv. „bezbednijih“ cigareta.

Testiranje duvana na miševima
Izvor: ESDAW

Da li je ovo i dalje u bilo kom smislu potrebna praksa? Danas postoje izuzetno efektivni načini testiranja koji ne podrazumevaju životinjske žrtve – pre svega in vitro tehnologija, kao i metode istraživanja na ljudima. Vrlo je bitno da budemo svesni da testovi na životinjama nisu samo surovi, već su i nepouzdan pokazatelj kako će određeni proizvod uticati na zdravlje ljudi. Različite životinje imaju potpuno drugačije reakcije na toksine, te testovi na životinjama ne daju pouzdane rezultate primenjive na ljudski organizam. Zapravo, pola veka su industriji duvana testovi na životinjama pomagali da prikriju vezu između pušenja cigareta i raka pluća, jer biglovi nisu razvili rak u ovim testovima u određenim istraživanjima.

Pasivno pušenje

Kao i na ljude, pasivno pušenje ima velikog uticaja i na životinje. Ukoliko pušite, vrlo je bitno da budete svesni važnosti pušenja van prostorije u kojoj se nalaze vaši cimeri, jer pasivni unos duvanskog dima dovodi do raka pluća, nosa, usta, kao i do infekcija očiju i astme. U nekoliko istraživanja je dokazano da na ljubimce pasivni dim podjednako loše utiče kao i na ljude. Mačke koje žive sa pušačima imaju duplo više šansi da razviju maligni limfom, a kučići su skloni da razviju rak nosa i sinusa koji su terminalni u roku od godinu dana.

Ekološka pitanja

Samo 2014. godine je 32,4 miliona tona zelenog lista duvana uzgojeno na četiri miliona hektara zemlje u 125 zemalja zarad proizvodnje 6,48 tona suvog duvana širom sveta. Godišnje industrija duvana proizvede oko 84 miliona tona emisija CO2, a uzgoj duvana podrazumeva upotrebu pesticida, đubriva i regulatora rasta. Svakako da slične posledice možemo povezati i sa uzgojem hrane, čak i biljne koja je ekološki daleko prihvatljivija od karnističke (premda zahteva manje agresivna sredstva od uzgoja duvana). Međutim, moramo se zapitati da li je duvan neophodan koliko i hrana? Da li je ipak moguće potpuno izbeći žrtve koje nastaju kao posledica duvanske industrije? Čak i posle proizvodnje, cigarete (ili konkretnije, ljudi zbog cigareta) nastavljaju da prave ogromnu štetu po našu okolinu – otpaci od cigareta su statistički najbrojnija stvar koju ljudi bacaju u prirodu. Opušci vrlo često sadrže plastiku (najčešće u filteru) i potrebno je i do 12 godina za njihovu razgradnju. Mnogi od njih dospeju i do mora i reka i poznato je da ih životinje često progutaju što dovodi do trovanja, neuhranjenosti i smrti kao posledice uticaja katrana i drugih štetnih sastojaka koji se nakupe u tzv. procednim vodama.

Slične objave

Povratak na vrh

Begin typing your search term above and press enter to search. Press ESC to cancel.

Povratak na vrh