Mlečnu industriju je na prvi pogled teže povezati sa nasiljem i ubijanjem životinja. Ne samo da se rađamo u društvu gde je ispijanje kravljeg mleka činjenica koja se ne preispituje, mlečna industrija se neprestano trudi da pokaže da su krave dobro zbrinute i srećne jer nam „daju” mleko. Istina je daleko strašnija.
Krave u mlečnoj industriji uglavnom žive u zatvorenim halama i jedva imaju prostora da se usprave i da legnu. Proces kojim se proizvodi mleko podrazumeva nekoliko faza. Nedugo nakon svog prvog rođendana krava je prisilno veštačkim putem osemenjena. Kod svih sisara postoji jaka veza između majke i deteta, pa je to slučaj i sa kravom i teletom. U prirodi one neguju svoju telad godinu dana, ali u modernoj industriji farmer odvaja tele od majke samo 40 minuta nakon rođenja. One plaču i dozivaju svoje bebe dok im metalna mašina bolno isisava mleko namenjeno za tek rođenu telad.
Njihova tela su toliko eksploatisana da proizvedu između 20 i 30 litara mleka dnevno, mnogo više nego u prirodi (oko 5 litara). Zbog neprirodne hiperprodukcije mleka, krave često oboljevaju od mastitisa.
Proces veštačke oplodnje nastavlja se narednih 5–6 godina ciklično. Posle ovog perioda krave postaju fizički i emotivno iscrpljene, neprofitabilne za industriju, te bivaju prosleđene mesnoj industriji i ubijene industrijskim pištoljem. Prosečni životni vek savremene mlečne krave na farmi je šest godina, dok bi u prirodi mogla da živi između 20–30 godina.
Da li je mleko zdravo kako nam je rečeno?
Uprkos široko rasprostranjenom verovanju da treba piti kravino mleko ako vam nedostaje kalcijum u telu, ono zapravo crpi kalcijum iz naših kostiju. Istraživanja pokazuju da je veći rizik preloma kostiju kod onih koji konzumiraju mlečne proizvode. Eksploatisanim kravama u industriji mleka daju se antibiotici zbog loših uslova u kojima žive. Kao posledica toga javlja se porast bakterija otpornih na antibiotike, te oni imaju smanjenu ili nikakvu efikasnost u lečenju ljudi. Osim toga, samo jedna čaša punomasnog mleka može da sadrži više od 20% preporučene dnevne doze zasićenih masti, koje mogu povećati faktore rizika od srčanih bolesti kao i loš holesterol. Istraživanja su takođe pokazala da konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda povećava rizik od raka jajnika, kao i od raka prostate.
Da li je proizvodnja mleka efikasna?
Osim trošenja ogromnih resursa vode, uzgajanje krava za mlečnu industriju sa sobom povlači krčenje šuma radi useva, uništavanje pašnjaka, kao i eroziju tla. Mlečna industrija doprinosi globalnom zagrevanju usled ogromne količine potrošene energije i emitovanja metana, koji utiče na oštećenje ozonskog omotača.
Alternative
Biljna mleka su daleko zdravija i hranljivija od bilo kojeg mleka životinjskog porekla.
Postoji veliki izbor biljnih mleka u prodavnicama: ovseno, kokosovo, pirinčano, sojino, bademovo, mleko od indijskog oraha i ta ponuda se neprestano povećava. Dobra stvar kod biljnih mleka je što ih možete napraviti sami! U tom slučaju izbor se proširuje, mleko od belog i crnog susama, mleko od oraha i pistaća, uz mnogobrojne mogućnosti kombinovanja. U odeljku Recepti pogledajte kako da sami napravite biljno mleko!